Братство Вукићевић

Садржај:
Поријекло старије генезе братства – пређи на страну
О формирању братства и родоначелнику кнезу Вукићу – пређи на страну
О кнезу Радулу и његовом сину Вукићу
Кнез Вук Вукићев и његово доба – пређи на страну
Осврт на изнијете контроверзе о кнезу Вуку – пређи на страну
О наставку и завршетку кнештва у братству – пређи на страну

О кнезу Радулу и његовом сину Вукићу
Није познато од када је Радуле био пјешивачки кнез. Међутим, може се рећи да је кнезовао и у вријеме напада подгоричких Турака на Пјешивце 1685. године. Исто тако, није искључено да је он био тај „један кнез” племена Пјешивци за којег которски провидур Н. Ерицо у свом извјештају Млетачкој републици 1692. године каже да га је придобио за борбу против Турака. Такође би се могло претпоставити да је био први кнез цијелог племена из братства.
Радуле се родио највјероватније средином XVII вијека. Што се тиче његових потомака, предање Вукићевића каже да је поред сина Вукића имао и сина Мага. Исто тако и Ј. Ердељановић констатује да се од Радула одвајају Богетићи (Маговчевићи). Међутим, П. Шобајић пре-носи верзију да је Маго син Вукићев, док га З. Мијушковић приказује као унука неименованог Радуловог сина – што је искључено.

У процјени ових верзија предања о Магу треба имати у виду да њихови преносиоци нијесу знали да су у генези братства постојала два Вукића, па је вјероватно стога код њих постојала „заблуда о личности”, посебно кад је у питању Магов отац. Осим реченог Ј. Ердељановић износи да је Радуле имао и сина Вула по коме је (како је већ наведено) настало братство Вулановић у Загорку. Такође и П. Шобајић констатује да Вулановићи потичу од Вукосавових потомака.

Иако о Вукићу Радуловом нема писаних извора да је био кнез, нема сумње да је и он имао ово звање. Јер, поред тога што му је отац био кнез и његов син Вук је био племенски кнез.
За Вукића се може претпоставити да је рођен у посљедњој четвртини XVII вијека и да је кнезовао у првој половини XVIII вијека. О његовом животу других података нема сем да је, по предању, имао два сина – Вука и Лака (не зна се који је био старији). Лако је као млад, неожењен, погинуо (о чему постоји предање), док је Вук наслиједио кнештво од свога оца. С тим у вези, Пеко и Веко Вукићевићи наводе: „У вријеме када је Вукић отац Вуков умро, те кад га је Вук заступио историја нам приповиједа да је тежак био положај Црне Горе и њених племена због свакодневних ударања турске војске”.
У Вукићево вријеме Вукићевићи су били настањени у селу Церово, у мјесту Чардачина испод брда Вардиште. Одатле су се пре-селили у заселак који сада има назив – Вукићевићи (а потом и у засе-лак Добруш, гдје су и раније имали своје посједе).

О томе како се ово братство преселило из Чардачине у заселак Вукићевићи, П. Шобајић преноси сљедеће предање:
Један Ступар се био оженио „од Вукића Вукићевића, од кога ово братство броји седам пасова”. Међутим, између њих је дошло до свађе због тога што је Вукић био натјерао стоку преко зетовог имања. Након свађе зет је гађао из пушке у Вукића. Послије овог случаја, Вукићевићи су ударили на Ступаре и прогнали их из села, тако да се о њима од тада не зна ништа – губи им се сваки траг.

Но, о овом догађају, постоји и друга верзија (измијењена у дије-лу приче послије свађе):
Пошто је стока увече „дојавила” кући без Вукића, братственици су пошли у потрагу за њим. Касно ноћу нашли су га мртвог близу зетовог имања и однијели кући. Сјутрадан када су дошли код Ступаревих кућа да расвијетле случај, у њима нијесу нашли никога. Послије тога, њихове куће и имовину Вукићевићи су међусобно подијелили.