Подаци о исељавању припадника братства
Прве податке о исељавању припадника братства изнио је Петар Шобајић (исто, стр. 318) са констатацијом да су Вукићевићи у Кривошијама „прешли с Церова” 1680. године. Такође тврди да су ово презиме „пренијели” из Церова, додајући да им је крсна слава св. Георгије. Ово, међутим, ствара одређену нејасноћу због тога што не славе исту крсну славу као и Вукићевићи у Пјешивцима, св. Јована. С обзиром да припадници истог братства славе исту славу требало би установити из којих разлога су промијенили крсну славу св. Јована.
С друге стране, поставља се питање и око поријекла братства Вукићевић који су подигли село Светлићи под Космајем у Србији, од-носно да ли су у сродству са Вукићевићима из Пјешиваца. Јер, према Монографији П. Шобајића (штампана у Етнографском гласнику САН-а за 1953/54) ови Вукићевићи су назначени да су из Бјелопавлића, мада братства са овим презименом, колико је познато, нема у Бјелопавли-ћима. Такође ни П. Шобајић у својој књизи „Бјелопавлићи и Пјешивци” није навео да има у Бјелопавлићима братства Вукићевић, сем у Пје-шивцима. На основу овога могло би се претпоставити да су Вукиће-вићи из Светлића вјероватно поријеклом из Пјешиваца, што и даље треба истраживати (имајући у виду да постоје братствa Вукићевић и у другим крајевима Црне Горе). Такође, познато је, да је ово братство дало у Првом српском устанку два знаменита кнеза: Милију и Николу Вукићевића.
Исто тако, постоје предања за још нека братства да потичу од Вукићевића из Пјешиваца, али она нијесу потврђена.
У братству није познато да ли је (поред овог што је објавио П. Шобајић) у даљој прошлости било исељавања његових припадника, нити какво је било стање у братству. Разлог овоме је у томе што је то-ком сукоба са Турцима у XVII и првој половини XVIII вијека, а нарочито у вријеме напада Нуман-паше Ћуприлића на Црну Гору 1714. године, погинуо или на други начин страдао велики број братственика. Осим тога, треба претпоставити да су се многе породице иселиле у непозна-те крајеве (због недаћа, суше, глади) чиме су међусобне везе припад-ника братства покидане, јер су прекинуле везе са својим родним кра-јем. Сигурно је то било условљено великом удаљеношћу мјеста гдје су се настанили. То је, нема сумње, утицало да су им сјећања на завичај блиједила, да би млађе генерације заборавиле поријекло предака.
Тако је, због последица бурних догађаја из тог времена дошло до „испуштања” из генезе братства појединих предака, односно до ос-кудног приказа стања и развоја братства. Примјер за то је и непозната судбина најближих сродника истакнутих главара из братства прије Вука Вукићева. А да је братство било бројно и од угледа, како каже предање, несумњиво потврђује избор племенских главара од Вучића Мирчетића до Шутана Петрова. Приказано исељавање у Кривошије и погибија припадника братства 1695. године само потврђује закључак да је оваквих случајева било много више.
Пошто је било великих исељавања из Пјешиваца у Србију али и у друге земље, како у току XVIII, тако и до средине XIX вијека, оста-ло је непознато колико је међу њима било припадника братства Вуки-ћевић. Тиме и даље остаје нерасвијетљена судбина „испуштених” при-падника братства који су напустили завичај, од којих су многи вјероватно и промјенили презиме.
Што се тиче каснијег исељавања братственика о њима постоје утврђени подаци. Зна се да се велики број породица братства иселио из завичаја у другој половини XIX вијека, као и у првој половини XX вијека, у друга мјеста у Црној Гори (највише у околним мјестима Никшића) или у Србију (посебно у Топлицу, Јабланицу и Косово и Ме-тохију). До овог исељавања (и колонизације) долазило је, прије све-га, због тешких услова живота на посном пјешивачком камењару. Та-кође су, несумњиво, утицали и други фактори. Тако су многи припад-ници братства послије завршеног школовања заснивали породице ван завичаја и тамо остајали. Послије завршетка Другог свјетског рата неке породице су више пута мијењале своје мјесто боравка (и из појединих мјеста у Србији), а неке се колонизирале у Војводини, тако да је сада доста разгранат број припадника братства у разним подручјима земље. Поред Црне Горе и Србије, има их у другим републикама бивше Југославије, као и у неким земљама Европе и Америке (САД).